А) Идејна база клуба

Темељна и централна задаћа клуба јесте пропаганда филозофије национализма уопште, уз нарочиту пропаганду радикално демократских политичких доктрина: све то у сврху да би се оснажила српско-хрватска национална душа и да би она, себе свјесна, могла, уз претходне услове, дати цијели свој психофизички изражај, оличен у потпуном народном уједињењу и у остварењу хрватско-српске модерне и националне културе, чије је остварење аподиктичка физичка нужда и свети морални дуг општој људској култури.

У ту сврху, клуб „Народно уједињење” освјештаваће, у највећем обиму своје душевне и физичке могућности, оне чланове нашега расцијепканога, разноименога и разнокултурнога народа, који су несвјесни или недовољно свијесни својих национа, личних права националне дужности и националне вриједности: то ће чинити израђујући националну свијест и јачајући националну снагу најприје међу својим члановима, затим клуб ће радити и у цијелини и у дјеловима својим и јавно држећи јавна предавања, дискусије, зборове, митинге у стилу свога програма свуда и увек радећи тенденционо у смислу српско-хрватскога национализма; клуб ће тако осим појединачне агитације радити и публицистички издавајући своје брошуре, књиге и свој орган политичко-национални.

„Народно уједињење” сматра да је уједињење српско-хрватског народа, заједно са народом словеначким, изнад свих диспозиција интернационалних и историјских, условљено нарочито диспозицијама саме националне душе: вјером народа у своју снагу, прије свега и његовом свјесношћу свога националнога задатка. Зато ће клуб стварати необориви култ српско-хрватске националне енергије, националне религије и националног оптимизма. У ту сврху, клуб ће изазивати и снажити националну борбу српско-хрватску, и отуда ће, као једину спасоносну идеју националистичку пропагирати идеју координације, кооперације свих снага народних; у првом реду клуб ће ту идеју братски сложног рада пропагирати и изводити у дело међу самом омладином српско-хрватском (и словеначком) и то међу цијелом омладином, честитом, од Скопља до Љубљане и од Цетиња до Новог Сада, остајући непрестано на терену интелектуалне агитације за философију српско-хрватскога национализма и за политичку доктрину радикалнога демократизма.

Б) Политичка схватања клуба

1) Идеја српско-хрватскога народног јединства у смислу етнопсихолошког факта, да су Хрвати и Срби један двоимени народ јесте полазна тачка за идеју српско-хрватског уједињења у смислу идентификације националних организама српско-хрватских.

2) Идеју југословенски клуб интерпретира у смислу потпуног духовног изједначења уједињења српско-хрватског и словеначког и у смислу да треба стварати нову и велику, модерну и националну културу југословенску; народно јединство Србо-Хрвата са Словенцима факт је недовољно опажен и наглашен, и клуб ће радити на потпуној свјесности тога факта.

3) Централна националистичка догма клуба јесте идеја да је једна национална култура немогућа без националног друштва, а национално друштво немогуће је без националне државе. Клуб је уверења, у данашњем стању југословенске, српско-хрватске и српске децентрализације и анационалности државног, друштвеног и духовног живота нациолног немогуће створитит један моћан национални организам српско-хрватско-словеначки.

4) Клуб стоји на неопозивом захтјеву да се законом сантификују и оживотворе политичке доктрине радикално-демократске, а пропагираће идеју суверенитета српско-хрватскога народа у јеној држави основаној на слободоумним принципима.

5) Клуб сматра бесплодном једну парламентарну борбу у непарламентарној држави, а тражи покоравање извршне власти вољи народног суверенитета и могућност да народна воља у демократском парламенту дође до потпуниг изражаја. Тежиште националне борбе српско-хрватско-словеначке треба и мора да буде изван парламента у јачању националне свјести, националне снаге и воље, да се извршује национална самоодбрана: радом, трпљењем и жртвовањем.

В) Конкретни програм клуба

1) Сузбијање свега анационалног и антинационалног у материјалном и духовном животу нашега народа.

(a) Радикалним антиклерикализмом

(b) Радикалним убијањем деструктивних туђинских утјецаја и славизацијом наше културе: дегерманизацијом, демађаризацијом, деиталијанизацијом.

(c) Сузбијањем штреберства, мекуштва и сервилности и дизањем националнога поноса и части.

(d) Експроприацијом црквених и властеоских добара укинућем свих прерогатива племићких и свих привилегија социјалних: демократизацијом политичке свијести и политичким освешћивањем народа.

2) Национална дефанзива од духовних и материјалних насртаја туђинских на наше заробљене и полузгубљене делове народне, средствима духовним и материјалним.

3) Преузимање иницијативе за пропаганду оснивања:

a) Кооперације српско-хрватских странака у монархији аустроугарској;

b) Свесрпске и Хрватске лиге за Одбрану Народних Права: „Народно Вијеће”.

c) Хрватско-српског националног фонда за материјалну базу борбе:

i) У сврху оснивања друштва за стипендију ђацима у иностранству;

ii) У сврху оснивања националистичке пропаганде у Европи.

4) Централизација економских снага у отаџбини.

Г) Дужности чланова

1) Покоравати се правилнику клуба

2) Радити на личном обновљењу у смислу националнога рада и васпитања себе за националну жртву.

3) Будити витешки дух и борбену радост свуда око себе и систематски и неуморно пропагиати клубски програм отворено и јавно.

М. Војиновић, Политичке идеје Младе Босне, Београд, 2015, 297 – 301.

http://sesori.net/881b8dbfc73fe28b